Šta je Disleksija: Simptomi, uzroci i kako se leči disleksija

Da li ste oduvek imali problema da razumete reči, slova i brojeve? Da li vaše dete ima problema sa čitanjem ili izgovaranjem određenih reči?

Svi ovi problemi mogu da budu znak disleksije i da vas nateraju da se zapitate šta je disleksija, da li treba da nosite naočare ili kontaktna sočiva i da li vaše dete ima probleme sa očima ako ima disleksiju? I kako se leči disleksija?

Sve su ovo uobičajene nedoumice kada imate problema sa čitanjem, pisanjem i govorom.

Šta je disleksija?

Disleksija nije bolest.

Disleksija kod odraslih i dece je poremećaj u učenju i čitanju. Ljudi sa disleksijom često ne mogu da čitaju nekim normalnim tempom i bez grešaka, teško shvataju pročitano i imaju problema sa pisanjem. Ali ovi problemi nisu povezani sa inteligencijom.

Disleksija je u stvari problem sa obradom informacija.

Ljudi sa disleksijom imaju problema da zapamte i obrade informacije koje vide i čuju, a to se negativno odražava na proces učenja kao i na organizacione veštine. Jednostavno rečeno, disleksija utiče na sposobnost da se čuje i manipuliše odvojenim zvukovima (fonemama) unutar reči.

Iako ovaj poremećaj može da se otkrije i u ranom detinjstvu, disleksija se često previđa i postaje problem tek kada dete pođe u školu. Ovo stanje utiče i na fine motorne veštine, pamćenje, učenje, kao i na razne druge svakodnevne aktivnosti.

Kako nekome ko ne pati od ovog stanja objasniti šta je disleksija?

Zamislite samo da imate problema da pročitate čak i najjednostavnije reči koje ste videli nebrojeno mnogo puta. Da čitate sporo i naporno, da se reči mešaju i da se razmak između njih gubi. Da jedva zapamtite ono što ste pročitali, a da je rešavanje matematičkih problema neizvodljivo čak iako znate osnove aritmetike.

Disleksija ne znači da je neko manje inteligentan, čak naprotiv. Mnogi ljudi sa disleksijom su izuzetno pametni i briljiraju u raznim oblastima. Ljudi sa disleksijom jednostavno razmišljaju drugačije i uz sistematski rad mogu da nauče da čitaju i pišu.

Disleksija i problemi sa očima

Da bi shvatili kako je disleksija kod dece i odraslih povezana sa vidom, treba da znate da jasan i čist vid nije dovoljan da biste videli svet oko sebe onakvim kakav je zaista.

Dobar vid je nešto mnogo više od jasnog vida - to je sposobnost da shvatite značenje onoga što vidite svojim očima. Vid je kompleksna kombinacija naučenih veština, koordinacije pokreta očiju, akomodacije i vizuelizacije. Kada su vizuelne veštine dovoljno razvijene, čovek može da održi pažnju, da čita i piše bez napora i da razume ono u šta gleda.

Kada postoje problemi sa vidom, vaše oči i informacije koje primaju nisu u skladu. Tada vizuelni sistem ima problema da se uskladi sa drugim sistemima, što dovodi do gubitka informacija. Obrnut red slova u rečima, teškoće u prepoznavanju reči pa čak i samo njihovo dekodiranje su uobičajeni simptomi disleksije.

Disleksija je poremećaj koji i nije tako redak i koji pogađa između 5 i 10% ukupne populacije i koji izaziva probleme na poslu, u učenju i predstavlja prepreku u ostvarivanju punog životnog potencijala. Mnogi ljudi sa disleksijom imaju i probleme sa očima kao što su zamor očiju ili zamagljen i dupli vid. Ako se ovi problemi sa očima ne leče, to dovodi do frustracije i smanjenog samopouzdanja.

Ljudi koji imaju disleksiju, često imaju i probleme sa vidom. Samo nošenje naočara ili kontaktnih sočiva ne leči disleksiju, već pomaže u efikasnosti obrade informacija. To znači da lečenje očnih problema čini efikasnijim tretman same disleksije. Zato je važno da zakažete pregled kod svog oftalmologa ako sumnjate da imate disleksiju, jer će oftalmolog pažljivo proveriti sledeće vizuelne funkcije:

Integritet vizuelnog puta - zdravlje oka, oštrina vida i refraktivni status

Vizuelna efikasnost - akomodacija (fokusiranje), binokularni vid i pokreti očiju

Vizuelna obrada informacija - identifikacija i diskriminacija, prostorna svest i integracija sa drugim čulima

Disleksija simptomi: Tipovi disleksije

Disleksija utiče na ljude na različite načine, tako da simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe. Simptomi disleksije mogu da budu ozbiljni, ali mogu da budu i blagi, tako da osoba i ne shvati da ima disleksiju dok ne uđe u zrelo doba.

Kognitivni simptomi

• Nestabilnost teksta - Slova se naizgled pokreću, menjaju oblik, trepere ili klize sa stranice.
• Iluzije svetlosti i boja - Boja se može pojaviti iza teksta, u razmacima između redova ili na ivici stranice.
• Teškoće sa dubinom percepcije - Poteškoće u preciznom sagledavanju dubine reči ili predmeta mogu da dovedu do problema sa ravnotežom i koordinacijom.
• Osetljivost na svetlost - Vizuelni stres koji nastaje usled različitih izvora svetlosti može da dovede do glavobolje, migrene i bolova u očima
• Problemi sa fontovima - Mali fontovi, kao i nedovoljan razmak između slova, reči i redova mogu da ometaju čitanje

Zvanično ne postoji podela disleksije na tipove, ali radi lakšeg prepoznavanja i klasifikovanja disleksiju možemo podeliti na više vrsta na osnovu simptoma:

Fonološka disleksija - Ovaj tip disleksije predstavlja teškoću u raspoznavanju zvukova i probleme sa njihovim redosledom. Ljudi sa ovim poremećajem imaju problema sa raščlanjivanjem reči na pojedinačne slogove i ovo je najčešći tip disleksije.

Vizuelna disleksija - Ova vrsta disleksije označava problem prepoznavanja celih reči i njihovog izgovora. Kod ljudi sa ovim poremećajem mozak jednostavno ne može da zapamti određenu reč ili raspored slova u reči.

Primarna disleksija - Primarna disleksija je genetske prirode, tj. nasleđuje se. Ljudi sa ovim problemom se suočavaju sa mnogobrojnim teškoćama kada treba da prepoznaju slova i brojeve, što znatno otežava čitanje i računanje.

Sekundarna disleksija - Ovaj tip disleksije se često naziva i razvojna disleksija jer je posledica problema u razvoju mozga. Ljudi koji pate od ovog stanja imaju problema sa čitanjem i prepoznavanjem reči. Ova vrsta disleksije se najlakše leči, ali ako se zanemari stanje može da se pogorša.

Stečena disleksija - Ovo je redak oblik disleksije koji nastaje kao posledica povrede glave. Simptomi koji se javljaju su uglavnom auditorni i osobe sa ovom vrstom disleksije imaju problema sa prepoznavanjem zvukova i izgovaranjem reči.

Testovi za disleksiju

Jedini način da se sa sigurnošću zna da li neko ima disleksiju je testiranje. Ove testove mogu da vrše psiholozi, psihijatri ili neuropsihijatri i od ključnog značaja je da se dijagnoza što pre postavi. Što se ranije krene sa tretiranjem disleksije, to će osoba pre moći da se uspešnije nosi sa raznim izazovima u životu.

Da bi se brzo i efikasno postavila ispravna dijagnoza, lekari koriste niz različitih testova, a mi ćemo vam predstaviti najkorišćenije testove za disleksiju:

Test za procenu fonološke svesnosti - Fonološka svest je osnova veštine čitanja i ako ovde postoje problemi osnovano može da se sumnja na disleksiju. Kod ovog testa se meri sposobnost osobe da izoluje zvukove. Kada radite jedan od ovih testova, vaš lekar vas pita da pomešate zvukove i delove reči. Na primer, od vas će možda biti zatraženo da kažete šta je ostalo od reči tačka ako se ukloni jedan samoglasnik ili da unesete srednji samoglasnik za određene reči.

Test za procenu dekodiranja reči - Ovaj test je dizajniran tako da proveri vašu sposobnost da dekodirate reči brzo i precizno. Takođe se testira i vaša sposobnost prepoznavanja reči. Tokom ovog testa, vaš lekar naglas izgovara prave i izmišljene reči i procenjuje vašu sposobnost izgovora poznatih reči i prepoznavanja nepostojećih reči.

Test za procenu tečnosti čitanja i razumevanja pročitanog - Glavna stvar kod ovog testa je vaša sposobnost da tačno i tečno pročitate pasus i da istovremeno razumete ono što čitate. Da biste to uradili, lekar vam prvo kaže da pročitate nekoliko pasusa naglas i postavite otvorena pitanja o njima. U nekim testovima biće vam dozvoljeno da se vratite na tekst, a u nekim ne.

Test brzog prepoznavanja reči - Ovaj test meri koliko brzo i lako možete da imenuje uobičajena slova, brojeve, objekte i boje. Ova veština ima vezu sa tečnim čitanjem i shodno tome utiče na vašu sposobnost čitanja, pisanja i govora. Test se odvija tako što vam lekar pokazuje seriju kartica koje sadrže različite stavke kao što su slova, brojevi, boje i slike. Zatim se od vas traži da navedete ove kartice što je brže moguće. Lekar beleži vreme potrebno da završite test i na osnovu toga se određuje rezultat.

Disleksija lečenje: Kako se leči disleksija?

Trenutno ne postoji način kako da se tretiraju abnormalnosti u mozgu koje izazivaju disleksiju, niti postoje lekovi koji bi uspešno izlečili ovaj poremećaj. Ovo stanje može uspešno da se tretira kako bi se ublažili simptomi i time osetno poboljšao kvalitet vašeg života.

Ako su vaši problemi sa očima povezani sa disleksijom, onda postoje terapije koje mogu značajno da poprave vaše stanje i koje se u suštini svode na popravak i korekciju vida. Navešćemo neke od najefikasnijih načina lečenja ovog stanja:

Disleksija je neurološki poremećaj koji ima veliki uticaj na vaš život i koji ne može da se izleči. Mnogi ljudi se svakodnevno susreću sa simptomima koje disleksija nosi sa sobom i koji imaju problema sa čitanjem i razumevanjem reči.

Disleksija ne mora da bude nepremostiv problem koji će vas proganjati do kraja života. Uz pažljivo osmišljen tretman, podršku okoline i pozitivan stav, vi ćete voditi normalan i produktivan život pun lepih i nezaboravnih trenutaka. U tome će vam pomoći i tekstovi na našem blogu u kojima ćete saznati sve o raznim bolestima oka i o tome kako da ih sprečite i olakšate neugodne simptome.