Idealna oštrina vida? Kratkovidost, dalekovidost i slabovidost

Vaša oštrina vida nije kao što je bila? Primećujete, dok čitate novine ili poruke na mobilnom telefonu, da se slova lagano stapaju jedna u drugo?

Obično se vaše oči nakon nekoliko sekundi prilagode i čitanje postaje lakše. Vremenom se ovaj problem pretvara u vaše udaljavanje od papira ili ekrana, jer vam reči i slova izgledaju jasnije kada se držite podalje. I pre nego što shvatite šta se događa, čitanje vam postaje nemoguće bez naočara i pitate se šta se desilo sa oštrinom vida koju ste imali čitavog života.

Ovaj problem ne možete da izbegnete, jer starenjem vaše telo i vid nazaduju, a i razna druga stanja mogu da izazovu kratkovidost i dalekovidost, kao i slabovidost.

Da li postoji idealna oštrina vida?

Ukratko - ne.

Ne postoji takva stvar kao što je savršen vid, već postoje norme i standardi koje opisuju šta je normalna oštrina vida. Verovatno ste čuli da brojka 20/20 ili 6/6 označava idealnu oštrinu vida, ali da li znate šta to zaista znači?

Jednostavno, 20/20 znači da na na udaljenosti od 20 stopa ili 6 metara vidite ono što bi i trebalo da vidite na toj udaljenosti. To naprosto pokazuje vašu sposobnost da vidite detalje na određenoj distanci.

Ali zašto je 6 metara opšte prihvaćena distanca?

To je zato što kada gledate u neki objekat koji je udaljen 6 metara od vas, vaše oči su opuštene i imaju svoj normalan oblik. Očno sočivo tada ne mora da savija svetlosne zrake da bi fokusirao sliku na mrežnjaču u zadnjem delu oka. Da biste videli objekte bliže od 6 metara, sočivo mora da savija svetlosne zrake.

Jedna od najčešćih zabluda ljudi koji imaju 6/6 vid je da ne moraju da nose naočare ili kontaktna sočiva. Sa prolaskom godina dolazi i do slabljenja vida, tako da i dalje možete da imate 6/6 vid, a da vam budu potrebne naočare za čitanje.

Samo oko 35% svih odraslih ima vid 20/20 bez naočara, kontaktnih sočiva ili korektivne operacije. Uz korektivne mere, otprilike 75% odraslih ima ovaj stepen oštrine vida, dok ostalih 25% populacije jednostavno ne vidi dobro.

Odgovor je naravno ne, jer ovaj standard utvrđuje količinu detalja koju neko može da vidi, a 2 različite osobe mogu da, subjektivno i različito, opišu ono što vide, iako obe imaju 20/20 oštrinu vida.

Da li su kvalitet vida i oštrina vida isto?

Teško je tačno definisati šta je to vid. U zavisnosti od toga koga pitate, to može da bude sposobnost da se vidi, čulo vida ili opseg vida.

Ali koliko god da imate dobru oštrinu vida, to ne znači da je vaš vid i kvalitetan. Oštrina vida je vrlo korisna za jasan vid u standardnim okolnostima, ali ne može da garantuje dobar vid u svim situacijama. Na kvalitet vida pored oštrine utiču i vaša osetljivost na kontrast, dubina percepcije, brzina i preciznost fokusa, prepoznavanje boja, registrovanje pokreta i koordinacija očiju.

Oštrinu vida uglavnom određuju 3 faktora:

• Koliko precizno rožnjača i sočivo oka mogu da fokusiraju svetlost na mrežnjaču
• Osetljivost nerava u mrežnjači i centara za vid u mozgu
• Sposobnost mozga da protumači informacije koje dobija od očiju

Zbog svega ovoga, nemoguće je da se precizno odredi šta je to kvalitetan vid i zato pitanje kvaliteta vida treba da se postavi u odnosu na okolnosti. Iako je dobar i kvalitetan vid pravi dar za čoveka, on je ponekad i neophodnost ako se bavite određenim profesijama kao što su pilotiranje ili profesionalna vožnja.

Šta je dalekovidost ili hiperopija oka?

Dalekovidost ili hiperopija oka je nemogućnost oka da se fokusira na objekte u blizini i to je uobičajen problem koji pogađa oko 25% ljudi. Ako imate hiperopiju oka predmeti u blizini vam deluju zamućeno, dok objekte u daljini vidite normalno. Ako imate jako izražen oblik dalekovidosti moći ćete da se fokusirate samo na objekte koji su daleko od vas.

Hiperopija oka: uzroci

Ovaj problem se uglavnom javlja u poznijim godinama života kao rezultat slabljenja cilijarnih mišića i smanjene fleksibilnosti očnog sočiva. Zbog toga vaše oko ne može više da bude dovoljno zakrivljeno kako bi jasno videli objekte u blizini. Sposobnost prelamanja svetlosti je smanjena i zato se ona fokusira iza mrežnjače što stvara zamućenu sliku bliskih predmeta.

Dalekovidost: lečenje

Mnogim ljudima koji imaju miopiju nije potreban trertman, jer se oko obično prilagodi i na taj način se problem reši sam od sebe. Kako starite, oko više nije u stanju da vrši potrebne korekcije i tada se preporučuju sledeći tretmani:

• Nošenje naočara - Ovo je najjednostavniji i najbezbedniji način za korekciju dalekovidosti. Naočare pomažu očnom sočivu da fokusira svetlost na mrežnjaču.
• Nošenje kontaktnih sočiva - Kontaktna sočiva, kao i naočare, vrše korekciju prelamanja svetlosti koja ulazi u vaše oko. Kontaktna sočiva često mogu da daju bolje rezultate nego naočare, ali takođe mogu da budu neudobna za nošenje i zahtevaju veću brigu i održavanje.
• Operacija oka - Refraktivna hirurgija menja oblik rožnjače i na taj način smanjuje ili čak uklanja hiperopiju oka. Pre operacije treba da se konsultujete sa svojim oftalmologom.

Šta je kratkovidost ili miopija oka?

Kratkovidost ili miopija oka je uobičajena refraktorna greška oka koja pogađa trećinu ljudi. Ako ste kratkovidi, predmete u blizini vidite jasno, dok oni udaljeni izgledaju zamagljeno. Miopija oka se uglavnom javlja kod mlađih ljudi i dece i glavni je refraktorni problem kod ljudi ispod 40-te godine života.

Kratkovidost: uzroci

Glavni faktor rizika za nastanak miopije je genetski faktor. Zato su važni redovni pregledi kod oftalmologa od najranijeg detinjstva, jer se kratkovidost često javlja u prvim godinama života i vremenom se pogoršava. Miopija oka nastaje kada je očna jabučica previše dugačka, zbog čega se svetlost ne prelama na površini mrežnjače već ispred nje.

Kratkovidost: lečenje

Postoji više načina za lečenje miopije i vaš oftalmolog će vam pomoći da izaberete najbolji način da tretirate ovo stanje:

• Nošenje naočara - Ovo je jednostavan i bezbedan način da rešite pitanje kratkovidosti, koji će vam definitivno pomoći da svet oko sebe vidite jasnije.
• Nošenje kontaktnih sočiva - Kontaktna sočiva vam pružaju bolji fokus od naočara. Mnogi ljudi koji ne vole da nose naočare preferiraju kontaktna sočiva jer nisu upadljiva i ne narušavaju fiziki izgled. Međutim, kontaktna sočiva su često neudobna i zahtevaju redovno održavanje.
• Veštačka intraokularna sočiva - Intraokularna sočiva se koriste ako je kratkovidost jako izražena, ali niste kandidat za lasersku operaciju oka. Ova sočiva se stavljaju umesto prirodnih kako bi se svetlost pravilno fokusirala na mrežnjaču.
• Laserska operacija oka - Ova vrsta operacije vam pomaže tako što trajno menja oblik rožnjače. Rezultat toga je ispravno fokusiranje svetlosti na rožnjaču, što vam vraća čist i jasan vid.

Šta je slabovidost ili ambliopija oka?

Slabovidost ili ambliopija oka nastaje kada jedno oko nema dovoljnu oštrinu vida kao drugo. Ovo stanje se javlja kada mozak ne prepoznaje na pravi način signal koji dolazi iz jednog oka. Vremenom mozak počinje sve više da se oslanja na zdravije, jače oko, pa problem postaje sve izraženiji.

Slabovidost: uzroci

Glavni uzroci slabovidosti su:

• Refraktivne greške - Ambliopiju oka mogu da izazovu refraktivne greške kao što su kratkovidost i dalekovidost ili astigmatizam. Zato je važno da se ova stanja registruju u ranoj fazi kako bi sprečili veće probleme sa očima.
• Strabizam - Kada oba oka nisu usmerena u istom pravcu, mozak jednostavno isključi signal iz oka koje je nepravilno usmereno kako bi izbegao dupli vid. Ovo je najčešći razlog nastanka slabovidosti.
• Vizuelne opstrukcije - Opstrukcija vida ili zamagljenje mogu da izazovu ambliopiju. Kada nešto sprečava oko da vidi jasno, ono vremenom slabi. Opstrukciju mogu da izazovu kongenitalna katarakta, ptoza (spušteni kapak), kao i povreda oka.

Ambliopija: simptomi

Uobičajeni simptomi slabovidosti su:

• Oko koje luta ka unutra ili ka spolja
• Loša percepcija dubine
• Žmirenje na jedno oko
• Zamagljen vid

Ambliopija: lečenje

Da bi se slabovidost uspešno lečila treba forsirati korišćenje slabijeg oka. Sa lečenjem treba krenuti što ranije kako bi rezultati bili bolji, a uglavnom se primenjuju sledeći tertmani:

• Nošenje naočara ili kontaktnih sočiva - Ako je uzrok slabovidosti hiperopija, miopija ili astigmatizam, naočare ili kontaktna sočiva će vam pomoći u lečenju ambliopije.
• Povez na oku - Ako nosite povez preko jačeg oka, forsiraćete upotrebu slabijeg i time ubrzati njegovo izlečenje.
• Kapi za oči - Ovaj tretman se koristi kako bi se zamaglio vid na jačem oku i time potencirala upotreba slabijeg oka. Ovo je alternativa povezu preko oka.
• Operacija oka - Operacija se preporučuje u slučaju da imate ukrštene oči ili ako su vam oči različito usmerene.

Kako da imate oštar vid

Vaše oko je osetljiv i kompleksan organ koji treba da održavate zdravim kako bi ispravno funkcionisao. Na sreću, sprečavanje raznih bolesti oka i neugodnih stanja je relativno jednostavno i uglavnom se svodi na izbor pravog životnog stila.

Jasan i oštar vid možete imati ako se pridržavate sledećih navika:

Redovni pregledi - Redovni pregledi očiju ne samo da održavaju vaš vid oštrim, već i pomažu vašem oftalmologu da na vreme otkrije probleme kao što su glaukom, očna hipertenzija i degeneracija makule. Mnoga ozbiljna stanja koja ugrožavaju vaš vid nemaju očigledne simptome u ranim fazama i može da ih otkrije samo oftalmolog.

Smanjite naprezanje očiju - Štetni ultraljubičasti zraci negativno deluju na zdravlje vaših očiju, ali plava svetlost može da utiče na vas čak i kada niste na suncu. Ekrani kompjutera i drugih digitalnih uređaja emituju plavo svetlo, kao i LED svetla koja stalno zamenjuju stare sijalice. Korišćenje filtera za ekran i jednostavno ograničavanje vremena ispred ekrana su dobri načini da zaštitite svoje oči i smanjite njihovo naprezanje.

Hranite se zdravo - Ishrana ne utiče samo na vaše opšte zdravlje, već i  na zdravlje vaših očiju. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da ishrana bogata vitaminima i mineralima štiti vaše oči od ozbiljnih bolesti. Omega-3 masne kiseline koje se nalaze u lososu i drugoj ribi, kao i voće i povrće sa visokim sadržajem beta karotena vam pomažu da očuvate oštar vid. Ali kako je često teško da sve neobhodne minerale i hranljive materije unesete samo putem hrane, potrebno je da koristite suplemente koji će nadoknaditi nedostatak ovih važnih sastojaka. Mi vam preporučujemo Nutrof Total dodatak ishrani, koji je bogat vitaminima, mineralima i omega-3 masnim kiselinama.

Redovno vežbajte – Vežbanje, najmanje 20 minuta svakog dana, ne samo da pokreće vaše telo, već i poboljšava cirkulaciju krvi u očima. Redovno fizičko vežbanje vam takođe pomaže da održite zdravu telesnu težinu i smanjite rizik od gojaznosti koji je glavni faktor rizika za nekoliko bolesti koje uzrokuju gubitak vida.

Bitno je da znate da oštrina vida nije jedini faktor koji utiče na vaš kvalitet vida. Važnu ulogu u tome igraju i periferni vid, dubina percepcije, sposobnost fokusiranja i raspoznavanje boja. Zato treba redovno da idete na preglede kod svog oftalmologa kako bi na vreme sprečili ili popravili refraktorne greške kao što su dalekovidost, kratkovidost i slabovidost. Vaš vid je najvažniji od svih čula i zato treba da preduzmete sve mere kako bi sačuvali oštrinu vida i zdravlje svojih očiju.